Plesati na kiši
Kako izgleda život u ljubavi sa Kronovom bolešću? Dijeta, kortikosteroidi, imunosupresivi. Jesu li to samo prohujale godine u hladnom krevetu i beskonačni trenutci agonije, ništavila i beline među beživotnim zidovima zagušljive bolničke sobe? Pronizon za pronizonom, bočice infuzije koje se neprestano smenjuju, ruke pune modrica od tupih igala kojima je snadbeven Kliničko bolnički centar kao i većina državnih bolnica Srbije. Ukus bljutave, hladne hrane i grčevi u stomaku koji nikako da prođu. Dan za danom a svaki je isti, osim kada se pripremate za snimanje pa vam tada neslani pire ili ona dva providna parčeta šunke deluju kao gozba. Da li se možda iza tog bledog kolaža krije ostvarenje snova i bezbrižnog i srećnog života? Neodoljivo šarmantni učitej-mučitelj Morbus Kron pojavio se davne 2004. godine. Sa njim sam se prvi put susrela sa nepunih četrnaest godina na Institutu za majku i dete u Beogradu. Na hodniku sam načula reči koje je glavna sestra gastro odeljenja uputila