Posts

Početak putovanja. Polazna stanica, Institut za majku i dete

Image
"Hej idem do kuće na kratko. Brzo ću vam se pridružiti."

Juni mesec, početak leta  u malom gradu na istoku Srbije. Ima li išta lepše od otvorenih šetališta ukrašenih lejama drvoreda i zelenilom njihovih krošanja koje se stapaju sa plavetnilom vedrog neba? Tada, davne 2004. godine delovalo mi je da ima. Završetak osnovne škole, nestrpljiv i ustreptao da potrči u susret novim avanturama, knjigama, učionicama prijateljstvima i ljubavima.  Krenula sam ka stanu kako bih se pripremila za žurku. Pored standardih priprema doterivanja u kupatilu, obuzdavanja neposlušne kose, nespretnog stavljanja kreona i sjaja za usne, lokva krvi. Kako sam bila sama kod kuće, otrčala sam nazad u školu i briznula u plač. Drugovi su me tešilii o rekli da krv u stolici pojavila slučajno, da sam sigurno nešto loše pojela, da se smirim i najnormalnije nastavim dan. Šesto čulo mi je govorilo nešto sasvim drugačije. Drugovi nisu razumeli moj nemir, zabrinutost i razlog zbog kojeg ne mogu da se smirim kao št…

Rubikova kocka

Image
U zadnje vreme često odlazim na razgovore za posao. Nakon ustaljenog uvoda HR predstavnika "kažite nam nešto o sebi", mog odgovora da sam završila osnovne i master studije Filološkog fakulteta kao i predočavanja da sam idealan kandidat za određenu poziciju u njihovoj firmi, neminovno je i pitanje "a zašto ste upisali baš rumunski jezik?" Ovde pustim mašti na volju i slede kreativni i uvek različiti odgovori, jer priznaćete posle izvesnog vremena postane vam dosadno da ponavljate jednu istu mantru koja je u mom slučaju bila: "Pa znate kako, htela sam da upišem engleski ili španski, nisam imala dovoljno poena, završila sam srednju elektrotehničku" i bla, bla, bla. Kada bi mi danas postavili to isto pitanje odgovorila bih: "Zbog neverovatne gostoljubivosti, topline, srdačnosti i otvorenog srca rumunskog narada."
Već pri prvom susretu, neodoljivi Morbus Kron me je oborio s nogu. Upoznali smo se davne 2004. godine na Institutu za majku i dete, slož…

Plesati na kiši

Image
Kako izgleda život u ljubavi sa Kronovom bolešću?

Dijeta, kortikosteroidi, imunosupresivi. Jesu li to samo prohujale godine u hladnom krevetu i beskonačni trenutci agonije, ništavila i beline među beživotnim zidovima zagušljive bolničke sobe? Pronizon za pronizonom, bočice infuzije koje se neprestano smenjuju, ruke pune modrica od tupih igala kojima je snadbeven Kliničko bolnički centar kao i većina državnih bolnica Srbije. Ukus bljutave, hladne hrane i grčevi u stomaku koji nikako da prođu. Dan za danom a svaki je isti, osim kada se pripremate za snimanje pa vam tada neslani pire ili ona dva providna parčeta šunke deluju kao gozba. Da li se možda iza tog bledog kolaža krije ostvarenje snova i bezbrižnog i srećnog života?
Neodoljivo šarmantni učitej-mučitelj Morbus Kron pojavio se davne 2004. godine. Sa njim sam se prvi put susrela sa nepunih četrnaest godina na Institutu za majku i dete u Beogradu. Na hodniku sam načula reči koje je glavna sestra gastro odeljenja uputila mojoj mami: …